Moľda niste znali:

Suzbijanje pacova I drugih glodara ima veliko higijensko I ekonomsko značenje
Pacovi su prenosioci viąe od 20 bolesti ljudi I ľivotinja. Pacov za godinu dana pojede 18 do 25 kg ľitarica, a joą viąe uniąti razvlačenjem I onečiąćenjem (zagađenjem) izmetom.
Red GLODARA (Rodrntia) spada u razred Mammalia U naąoj zemlji glodari su zastupljeni sa 5 porodica, 17 rodova I 29 vrsta sa viąe od 90 podvrsta.
Najvaľnije ątetočine su; pacovi, miąevi, slepo kuče itd .

PACOVI

Spadaju u rod Rattus. Kod nas ľive Smeđi pacov Rattus Norvegicus koji je i najraąireniji i Crni pacov Rattus rattus. Od podvrsta crnog pacova nalazimo najčeąće Običnog crnog pacova (Rattus rattus rattus), ređe Aleksandrijskog pacova (Rattus rattus Aleksandrinus). Karakteristika za njega je sivo-smeđa dlaka na leđima pa se zbog toga često zamenjuje sa smeđim pacovom.
Tu spada I pacov plodoľserac / Rattus rattus frugivorus). ®ivi u prirodi penje se po drveću. Dlaka na leđima mu je ľućkasta do crvenkasto smeđa a na trbuhu bela.
Ključ za razlikovanje crnog I smeđeg pacova dali su Howard I Mersh 1974 godine.

Osobine Smeđi pacov Crni pacov
Teľina Od 200 do 500 grama
veliki, robusan, pogrbljen 150 do 200 grama
uglađen graciozan.
Duľina repa > od 110 mm
kraći od tela,
gore taman
dole svetle boje. >od 110 mm doseľe njuąku, taman sa meąanim prstenovima
Glava Sa tupom njuąkom Sa ąiljastom njuąkom
Uąi Ne doseľu oči Mogu pokriti oči
Oči Male Velike
Duľina zadnjih nogu 44 mm 35 mm
Broj prsnih dojki ľenke 6 4 - 6
Broj invaginalnih dojki ľenke 6 6
Boja dlake na trbuhu Bela sa sivim prelazima Jednolična bilo da je bela, ľućkasta ili siva

Smeđi pacov ili 'pscov selac' uopąteno snaľniji je od crnog pacova.
Rado boravi u kanalizaciji, vlaľnim podrumima, kućama, stajama, magacinima, đubriątima, wc-ima, klanicama, mlekarama, mlinovima, pekarama, silosima, fabrikama za proizvodnju ulja u okolini ľelezničkih stanica I na drugim mestima.

Steinger 1952 godine opisuje >>arhitekturu<< njihovih podzemnih skloniąta. Radi se o tzv. 'Centralnim kotlovima' 50 x 50 cm I manjim kotlovima 30 x 30 cm, od kojih se radijalno granaju hodnici. Smeđi pacov je dobar plivač pa moľe plivati 90 minuta I roniti do 2 minuta.

Sobzirom na bioloąki potencijal smeđi pacov je plodniji. ®enka je sposobna za priplod već posle tri meseca. Gravidnost traje 22 dana. Godiąnje se moľe okotiti 3 do 6 puta. Rađa po 8 do 12 mladih. Prosečno ľivi oko 3 godine.

Crni pacov izbegava vodu, ľivi na tavanu I u gornjim delovima zgrada. Dobro balansira na ľici I penje se dobro uz vertikalne zidove.
®enka crnog pacova okoti se samo 1 do 2 puta godiąnje po 5 do 6 mladih.

Ove dve vrste pacova ne podnose jedna drugu, pa zauzimaju pojedina područja I pri tome ne trpe uljeze.

Miąevi

Spadaju u porodicu Muridae. Oni za razliku od voluharica imaju duľi rep koji je uvek duľi od polovine duľine tela. Zatim se razlikuju po duľim golim uąima, većim izbočenim očima I ąiljatom glavom. Tu spadaju poljski mią (Apodemus agrarius), ąumski mią (apodemus sylvaticus) , ľutogrli mią (apodemus flavicolis), mali mią (Micromus minutus) I mią humkaą (Mus musculus hortulanus).

Kučni mią (Mus musculus) ľivi za vreme toplijeg dela godine u polju, ne kopa sam rupe već se zavlači u postojeće rupe. Kada se letina ubere sa polja preseljava se u skladiąta hrane kao I u kuće I staje. Nalazimo ga često na tavanima. Kućni mią je dugačak oko 8 cm I ima skoro isto toliko dugačak rep. ®enka polno sazre za 2 meseca, gravidnost traje 8 do 24 dana a okoti oko 4 do 5 puta godiąnje oko 13 mladih u svakom leglu. Karakteristično je za miąeve da imaju specifičan neprijatan miris.

Voluharice
Spadaju u porodicu Cricetidae I podporodicu Microtinae.
Razlikuju se od pravih miąeva po tome ąto imaju kraći rep od tela, kraće uąi, sitne oči, ąiru glavu I kraću njuąku.
Postoje poljska voluharica (Microtus arvalis), ąumska (Clethrionomus glareolus) I vodena /Arvicola terrestris).

Slepo kuče
(Spalax leucodon - monticola ).Spada u porodicu Spalacidae. Dugačko je 20 cm, ľivi pod zemljom I aktivno je čitave godine .
Hrani se podzemnim I nadzemnim delovima biljaka. Nema repa.

Krtice (Talpa europea)
®enke krtice ľive samostalno.
Krtice se pare jednom godiąnje i posle parenja izbacuju muľjaka.
Rađaju 4-5 mladih. Po odrastanju mladi se osamostale i napustaju majku - odnosno majka ih izbacuje iz jazbine.
Krtice su aktivne na svaka 4 sata . Odnosno 4 sata su aktivne a 4 sata odmaraju.
Krtice podrivaju zemlju I prave humke traľeći hranu I gradeći podzemne kanale.
Hrane se kiąnim glistama I larvama insekata I insektima.
Biljkama se ne hrane iako ih podrivaju.
Najveće ątete čine u povrtnjacima I na travnjacima.

Krtice su zakonom zaątićene i ne smeju se ubijati.

Zabranjeno kopiranje preątampavanje I umnoľavanje
kao I javno prezentovanje, izvođenje I emitovanje
u bilo kom obliku, kako u celosti tako I u delovima.
Copyright © Tehnomedicina