Možda niste znali:

Suzbijanje pacova I drugih glodara ima veliko higijensko I ekonomsko značenje
Pacovi su prenosioci više od 20 bolesti ljudi I životinja. Pacov za godinu dana pojede 18 do 25 kg žitarica, a još više uništi razvlačenjem I onečišćenjem (zagađenjem) izmetom.
Red GLODARA (Rodrntia) spada u razred Mammalia U našoj zemlji glodari su zastupljeni sa 5 porodica, 17 rodova I 29 vrsta sa više od 90 podvrsta.
Najvažnije štetočine su; pacovi, miševi, slepo kuče itd .

PACOVI

Spadaju u rod Rattus. Kod nas žive Smeđi pacov Rattus Norvegicus koji je i najrašireniji i Crni pacov Rattus rattus. Od podvrsta crnog pacova nalazimo najčešće Običnog crnog pacova (Rattus rattus rattus), ređe Aleksandrijskog pacova (Rattus rattus Aleksandrinus). Karakteristika za njega je sivo-smeđa dlaka na leđima pa se zbog toga često zamenjuje sa smeđim pacovom.
Tu spada I pacov plodožserac / Rattus rattus frugivorus). Živi u prirodi penje se po drveću. Dlaka na leđima mu je žućkasta do crvenkasto smeđa a na trbuhu bela.
Ključ za razlikovanje crnog I smeđeg pacova dali su Howard I Mersh 1974 godine.

Osobine Smeđi pacov Crni pacov
Težina Od 200 do 500 grama
veliki, robusan, pogrbljen 150 do 200 grama
uglađen graciozan.
Dužina repa > od 110 mm
kraći od tela,
gore taman
dole svetle boje. >od 110 mm doseže njušku, taman sa mešanim prstenovima
Glava Sa tupom njuškom Sa šiljastom njuškom
Uši Ne dosežu oči Mogu pokriti oči
Oči Male Velike
Dužina zadnjih nogu 44 mm 35 mm
Broj prsnih dojki ženke 6 4 - 6
Broj invaginalnih dojki ženke 6 6
Boja dlake na trbuhu Bela sa sivim prelazima Jednolična bilo da je bela, žućkasta ili siva

Smeđi pacov ili 'pscov selac' uopšteno snažniji je od crnog pacova.
Rado boravi u kanalizaciji, vlažnim podrumima, kućama, stajama, magacinima, đubrištima, wc-ima, klanicama, mlekarama, mlinovima, pekarama, silosima, fabrikama za proizvodnju ulja u okolini železničkih stanica I na drugim mestima.

Steinger 1952 godine opisuje >>arhitekturu<< njihovih podzemnih skloništa. Radi se o tzv. 'Centralnim kotlovima' 50 x 50 cm I manjim kotlovima 30 x 30 cm, od kojih se radijalno granaju hodnici. Smeđi pacov je dobar plivač pa može plivati 90 minuta I roniti do 2 minuta.

Sobzirom na biološki potencijal smeđi pacov je plodniji. Ženka je sposobna za priplod već posle tri meseca. Gravidnost traje 22 dana. Godišnje se može okotiti 3 do 6 puta. Rađa po 8 do 12 mladih. Prosečno živi oko 3 godine.

Crni pacov izbegava vodu, živi na tavanu I u gornjim delovima zgrada. Dobro balansira na žici I penje se dobro uz vertikalne zidove.
Ženka crnog pacova okoti se samo 1 do 2 puta godišnje po 5 do 6 mladih.

Ove dve vrste pacova ne podnose jedna drugu, pa zauzimaju pojedina područja I pri tome ne trpe uljeze.

Miševi

Spadaju u porodicu Muridae. Oni za razliku od voluharica imaju duži rep koji je uvek duži od polovine dužine tela. Zatim se razlikuju po dužim golim ušima, većim izbočenim očima I šiljatom glavom. Tu spadaju poljski miš (Apodemus agrarius), šumski miš (apodemus sylvaticus) , žutogrli miš (apodemus flavicolis), mali miš (Micromus minutus) I miš humkaš (Mus musculus hortulanus).

Kučni miš (Mus musculus) živi za vreme toplijeg dela godine u polju, ne kopa sam rupe već se zavlači u postojeće rupe. Kada se letina ubere sa polja preseljava se u skladišta hrane kao I u kuće I staje. Nalazimo ga često na tavanima. Kućni miš je dugačak oko 8 cm I ima skoro isto toliko dugačak rep. Ženka polno sazre za 2 meseca, gravidnost traje 8 do 24 dana a okoti oko 4 do 5 puta godišnje oko 13 mladih u svakom leglu. Karakteristično je za miševe da imaju specifičan neprijatan miris.

Voluharice
Spadaju u porodicu Cricetidae I podporodicu Microtinae.
Razlikuju se od pravih miševa po tome što imaju kraći rep od tela, kraće uši, sitne oči, širu glavu I kraću njušku.
Postoje poljska voluharica (Microtus arvalis), šumska (Clethrionomus glareolus) I vodena /Arvicola terrestris).

Slepo kuče
(Spalax leucodon - monticola ).Spada u porodicu Spalacidae. Dugačko je 20 cm, živi pod zemljom I aktivno je čitave godine .
Hrani se podzemnim I nadzemnim delovima biljaka. Nema repa.

Krtice (Talpa europea)
Ženke krtice žive samostalno.
Krtice se pare jednom godišnje i posle parenja izbacuju mužjaka.
Rađaju 4-5 mladih. Po odrastanju mladi se osamostale i napustaju majku - odnosno majka ih izbacuje iz jazbine.
Krtice su aktivne na svaka 4 sata . Odnosno 4 sata su aktivne a 4 sata odmaraju.
Krtice podrivaju zemlju I prave humke tražeći hranu I gradeći podzemne kanale.
Hrane se kišnim glistama I larvama insekata I insektima.
Biljkama se ne hrane iako ih podrivaju.
Najveće štete čine u povrtnjacima I na travnjacima.

Krtice su zakonom zaštićene i ne smeju se ubijati.

Zabranjeno kopiranje preštampavanje I umnožavanje
kao I javno prezentovanje, izvođenje I emitovanje
u bilo kom obliku, kako u celosti tako I u delovima.
Copyright Š Tehnomedicina